Na današnji dan

Skenderbeg je porazio osmansku vojsku u bici kod Torviola.

Žak Kartje je postao prvi Evropljanin koji je stigao do Ostrva Princa Edvarda.

Londonsko pozorište "Glob" izgorelo u požaru tokom prve predstave Šekspirovog komada "Henri VIII".

Ruski admiral Dmitrij Senjavin je porazio osmansku flotu u bici kod Atosa.

U Londonu izašao prvi broj lista "The Daily Telegraph".

Samjuel Krauter postao biskup u Nigeriji, odnosno prvi crnac biskup Engleske crkve.

Proglašen Namesnički ustav u kneževini Srbiji. Ovaj ustav određuje da su izbori u zemlji javni i posredni, i da je izborni cenzus visok; da zakonodavnu vlast ima Narodna skupština, ali da zakonodavna inicijativa pripada knezu, kao i da se dve trećine poslanika bira dok jednu trećinu postavlja knez lično.

Francuska anektirala pacifičko ostrvo Otaheite (Tahiti), koje je od 1842. bilo francuski protektorat.

U Beogradu pušten u rad prvi savremeni vodovod koji je napravljen prema projektu nemačkog inženjera Oskara Smrekara.

Utemeljena je Nobelova nagrada, najuglednija svjetska nagrada, koja se dodjeljuje znanstvenicima, književnicima i mirotvorcima.

Izbio je Drugi balkanski rat, između Bugarske i saveza Grčke i Srbije, kojima su se priključili i Crna Gora, Rumunjska i Turska.

U Beogradu je pokušan atentat na regenta Aleksandra Karađorđevića, dok se vraćao iz Skupštine u kojoj je ozakonio Vidovdanski ustav. Sa skela nedovršene zgrade Ministarstva građevina, na uglu Miloševe i Masarikove ulice molerski radnik Spasoje Stejić Baćo bacio je bombu na regentovu kočiju, ali je ona zapela za telefonske žice i eksplodirala ne pogodivši cilj. Stejić je potom osuđen na smrt, ali je presuda preinačena na 20 godina robije.

Sletanjem aviona "Diksi kliper" na aerodrom u Lisabonu obavljen je prvi komercijalni let iz SAD u Evropu.

Po odluci pape Pija XII., počela se slaviti se Hrvatska Sveta Godina, povodom 1300. godišnjice kršćanstva u Hrvata.

Južna Afrika je politiku aparthejda proglasila državnom doktrinom.

Izabela Peron je zamenila obolelog muža Huana Perona na mestu predsednika Argentine.

Sejšeli su dobili nezavisnost od Ujedinjenog Kraljevstva.

Vigdis Finbogadotir izabrana za predsednika Islanda. To je bilo prvi put da je za šefa države u Evropi izabrana žena na neposrednim izborima.

Snage bosanskih Srba napustile su sarajevski aerodrom "Butmir" nakon dvomesečne opsade i predale ga pod kontrolu mirovnih trupa UN (UNPROFOR).

Više od 500 ljudi poginulo je u Seulu kada se srušila petospratna robna kuća.

Bivši gradonačelnik Vukovara Slavko Dokmanović, osumnjičen za ratne zločine u Hrvatskoj 1991. izvršio je samoubistvo u zatvoru u Ševeningenu, blizu Haga.

Mitingom u Čačku, na kojem se okupilo oko 10.000 ljudi, opozicioni blok Savez za promene počeo je proteste protiv režima predsednika SR Jugoslavije Slobodana Miloševića.

Turska osudila na smrt vođu kurdskih pobunjenika Abdulaha Odžalana.

U Briselu održana prva donatorska konferenacija za SRJ na kojoj je Jugoslaviji obećana pomoć od jedne milijarde i 280 miliona dolara.

U Beču su ministri inostranih poslova SRJ i četiri bivše jugoslovenske republike potpisali sporazum o sukcesiji, čime je okončan dugogodišnji spor oko nasleđa bivše SFRJ.

Premijer SRJ Zoran Žižić podneo ostavku dan nakon izručenja Slobodana Miloševića Haškom tribunalu.

Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Kofi Anan, ponovo je izabran na novi petogodišnji mandat u svetskoj organizaciji.

Leka I, sin kralja Zoga, koji je vladao Albanijom od 1928. do 1939. vratio se u zemlju posle 63 godine progonstva.

Polaganjem zakletve Beatris Merino, ugledni advokat bez političkog iskustva, postala je prva žena premijer u istoriji Perua.

Haški tribunal osudio je bivšeg lidera Srba u Hrvatskoj Milana Babića na 13 godina zatvora, za zločine protiv čovečnosti nad hrvatskim civilima u bivšoj Republici Srpskoj Krajini (RSK) 1991-92. godine.

Na samitu u Briselu za šefa evropske diplomatije izabran je Visoki predstavnik Evropske Unije za spoljnu politiku Havijer Solana.

Papa Franjo objavio encikliku Lumen fidei.