Desilo se u 1999. godini
-
Zvanično je puštena u promet jedinstvena evropska valuta evro i oko 300 miliona ljudi u 11 od 15 zemalja Evropske unije dobilo je istu valutu prvi put od vremena Rimskog carstva. Grčka se, kao 12. članica, pridružila 2001, a zamena nacionalnih valuta u evro počela je 2002. godine.
-
Brutalna snežna oluja zahvata Srednji zapad SAD-a, izazivajući 359mm snega u Milvokiju i 487mm u Čikagu. U Čikagu, temperature dostižu -25 °C, a prijavljeno je 68 smrti.
-
SAD produžile ekonomske sankcije protiv Jugoslavije, uvedene u junu 1998. zbog eskalacije kosovske krize.
-
Beogradski Fond za humanitarno pravo objavio podatke prema kojima je 2.000 ljudi nasilno izgubilo život tokom 1998. na Kosovu.
-
Senat SAD počeo je suđenje u postupku smene (impičment) predsedniku SAD Bilu Klintonu, prvo posle više od 130 godina protiv aktuelnog šefa države. Klinton je bio optužen za krivokletstvo i opstrukciju pravde u aferi sa bivšom pripravnicom u Beloj kući Monikom Levinski.
-
Prilikom hapšenja, pripadnici Francuskog dela SFOR-a su bezrazložno ubili Srbina Dragana Gagovića, optuženog pred Međunarodnim sudom u Hagu za ratne zločine počinjene u Ratu u Bosni i Hercegovini (1992—1995), u trenutku dok je svojim kolima prevozio decu.
-
U selu Račak na Kosovu nađena tela 45 Albanca, za čije su ubistvo optužene srpske snage bezbednosti. Iako ekspertiza finskih patologa koje je angažovala Evropska unija nije dokazala da se radi o masakru civila, taj događaj presudno uticao na donošenje odluke o NATO-bombardovanju Jugoslavije od marta do juna 1999.
-
Odluka vlade SR Jugoslavije da predstavnika OEBS na Kosovu Vilijama Vokera proglasi „personom non grata“ i da uskrati dozvolu glavnom tužiocu Međunarodnog suda za ratne zločine Luiz Arbur da uđe u zemlju, dodatno je zaoštrila jugoslovenske odnose s međunarodnom zajednicom.
-
Jordanski kralj Husein potpisao je dekret kojim je starijeg sina Abdulaha odredio za naslednika na prestolu.
-
U seriji zemljotresa u Kolumbiji, koji je pogodio regiju uzgajivača kafe, poginulo oko 2.000 ljudi, a stotine hiljada ostalo bez domova.
-
Beogradska kancelarija Komesarijata Ujedinjneih nacija za izbeglice saopštila da u 98 sela u centralnom i zapadnom Kosovu više nema srpskog stanovništva.
-
Kontakt-grupa pozvala vlasti Srbije i predstavnike kosovskih Albanaca da do 6. 2. pristupe mirovnim pregovorima u francuskom zamku Rambuje u blizini Pariza.
-
Umro Branko Fučić, hrvatski povjesničar umjetnosti i kulture, znanstvenik, esejist, paleograf, arheolog, putopisac, akademik.
-
Kina prekinula diplomatske odnose s Makedonijom zbog odluke Vlade u Skoplju da uspostavi diplomatske odnose s Tajvanom.
-
Umro Peko Dapčević, učesnik Španskog građanskog rata i Narodnooslobodilačke borbe, general-pukovnik JNA, društveno-politički radnik i ambasador SFRJ, junak socijalističkog rada i narodni heroj Jugoslavije.
-
Senat SAD oslobodio predsednika SAD Bila Klintona optužbi za krivokletstvo i opstrukciju pravde, čime je, posle godinu dana, okončana „seksualna afera“ s Monikom Luinski i izbegnut impičment.
-
U Keniji uhapšen lider kurdskih pobunjenika Abdulah Odžalan i izručen Turskoj, gde je osuđen na smrt zbog izdaje i prebačen u ostrvski zatvor Imrali.
-
Tokom albansko-srpskih pregovora u Rambujeu kod Pariza, NATO je usvojio operativni plan za upućivanje vojnih snaga na Kosovo pod nazivom "Zajednički čuvar" (engl: Joint guardian). Načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije general-pukovnik Dragoljub Ojdanić naredio je jačanje borbene gotovosti jedinica VJ i preduzimanje mera za zaštitu državne granice i odbrane integriteta zemlje.
-
Na Kosovu, na područjima Podujeva, Orahovca i Suve Reke, pojačani su oružani sukobi između srpskih snaga bezbednosti i pripadnika organizacije kosovskih Albanaca Oslobodilačke vojske Kosova (OVK).
-
Pregovori srpskih vlasti i kosovskih Albanaca u Rambujeu kod Pariza prekinuti bez potpisivanja sporazuma, koji su pregovaračima ponudili međunarodni posrednici. Srpska strana odbila prisustvo stranih trupa na svojoj teritoriji, a albanska razoružanje Oslobodilačke vojske Kosova.
-
Međunarodne organizacije za borbu protiv korišćenja nagaznih mina procenile su da je u 64 zemlje širom planete rasuto preko 100 miliona nagaznih mina, od čega se sedam miliona nalazi na prostoru bivše Jugoslavije. Prema ovim podacima eksplozije nagaznih mina svakog meseca ubiju ili osakate 2.000 ljudi od kojih su 90 odsto civili, među kojima je najveći broj dece.
-
Ruandski pobunjenici iz plemena Hutu ubili osam od 17 stranih turista koje su oteli prethodnog dana. Otmičari su kasnije ubijeni.
-
Odlukom Međunarodnog arbitražnog tribunala, grad Brčko dobio je status distrikta pod suverenitetom Bosne i Hercegovine, što je izazvalo oštre proteste u Republici Srpskoj, srpskom entitetu u BiH.
-
Na sjeveru Kambodže, uz granicu s Tajlandom, uhapšen Ta Mok, poslednji od vođa maoističkog gerilskog pokreta Crveni Kmeri.
-
Vojska Šri Lanke, u brzoj operaciji, zauzela više od 500 kvadratnih kilometara teritorije na sjeveru zemlje, koja je bila pod kontrolom separatističke gerilske grupe Tamilski tigrovi. U sukobima separatista i Vladinih snaga od 1983. poginulo oko 57.000 ljudi.
-
Iranski predsednik Mohamad Hatami doputovao je u Italiju, što je bila prva poseta šefa iranske države jednoj zapadnoj zemlji od islamske revolucije 1979. Tokom trodnevne posete Hatami se susreo i sa poglavarom Rimokatoličke crkve Jovanom Pavlom II u Vatikanu, kao najviši iranski verski lider koji je posetio papu.
-
Pošto je jedan beogradski sud osudio tri novinara lista "Dnevni telegraf" na po pet meseci zatvora, međunarodna organizacija za zaštitu ljudskih prava "Hjuman rajts voč" ocenila da su napadi jugoslovenskih vlasti na slobodu medija poprimili alarmantne razmere.
-
Poljska, Češka i Mađarska postale članice NATO, kao prve zemlje bivše članice Varšavskog ugovora koje su pristupile NATO.
-
Na Kosovu, u eksplozijama bombi u centru Podujeva i na pijaci u Kosovskoj Mitrovici poginulo je šestoro i ranjeno više od 50 ljudi, a u napadima oružane formacije kosovskih Albanaca "Oslobodilačka vojska Kosova" kod Vučitrna poginula su dva pripadnika Vojske Jugoslavije.
-
Umrla Ludmila Frajt (češ. Ludmila Frajtová), udata Franović, srpska kompozitorka češkog porijekla.
-
Svih 20 članova Evropske komisije, najvišeg izvršnog tela Evropske unije, podnelo je ostavke zbog optužbi za prevare, korupciju i loše upravljanje finansijama. To su bile prve ostavke od osnivanja tog tela 1958.
-
Šest članova Međunarodnog olimpijskog komiteta izbačeno je iz te institucije zbog primanja mita za Zimske olimpijske igre 2002. u Solt Lejk Sitiju.
-
Kosovski Albanci potpisali, na pregovorima u Rambujeu kod Pariza, mirovni sporazum. Srpska delegacija odbila vojni deo sporazuma.
-
Libija se saglasila da škotskom pravosuđu do 6.4.1999. preda dvojicu Libijaca osumnjičenih da su u decembru 1988. izazvali eksploziju američkog putničkog aviona "Boing 747" iznad Lokerbija u Škotskoj u kojoj je poginulo 270 ljudi.
-
U eksploziji bombe koju su čečenski teroristi aktivirali na pijaci u južnom ruskom gradu Vladikavkaz, poginulo je više od 50 ljudi.
-
Nakon neuspelih pregovora Srba i kosovskih Albanaca u Parizu, predsednik SAD Bil Klinton izjavio je da je "prag prekoračen" i da problem Kosova ugrožava američke nacionalne interese. Diplomate zapadnih zemalja počele su da napuštaju Beograd, a međunarodni verifikatori Kosovo.
-
Kosovski rat: Po povlačenju 1.380 verifikatora OEBS-a, na Kosovu na području Srbice i Podujeva pojačani sukobi srpskih snaga bezbednosti i pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova.
-
U napadu albanskih ekstremista na policijsku patrolu u centru Prištine ubijena četiri srpska policajca.
-
Predsednik SR Jugoslavije Slobodan Milošević odbio, posle višednevnih pregovora s međunarodnim posrednicima, uključujući specijalnog izaslanika SAD Ričarda Holbruka, mirovni plan za Kosovo i razmeštanje stranih trupa u Pokrajini.
-
Vlada Jugoslavije prekinula diplomatske odnose sa SAD, Velikom Britanijom, Francuskom i Nemačkom zbog agresije NATO na Jugoslaviju. Posle prvih vazdušnih udara na području Prištine i još osam gradova u Srbiji, u centru Beograda demolirani su kulturni centri SAD, Nemačke, Francuske i Velike Britanije.
-
Dr. Jack Kevorkian, odvjetnik za suicide uz pomoć liječnika, proglašen je krivim zbog ubojstva akutno bolesnog pacijenta na umoru.
-
Jugoslovenska protivvazdušna odbrana oborila je, tokom napada NATO-a na Jugoslaviju, američki bombarder "F-117 Noćni soko". Avion "noćni jastreb" je pao u atar sela Buđanovci u Vojvodini.
-
Avioni Nato-a bombardirali centar Beograda, prvi put od početka zračnih napada na ciljeve u SR Jugoslaviji 24. marta.
-
Avioni NATO bombardovali su centar Beograda, prvi put od početka vazdušnih napada na SR Jugoslaviju 24. marta. Pogođene su zgrade republičkog i saveznog ministarstva unutrašnjih poslova. U Novom Sadu srušen je drugi most na Dunavu.
-
U vazdušnim udarima NATO na Rafineriju nafte u Pančevu poginula tri radnika rafinerije. U bombardovanju toplane na Novom Beogradu poginuo čuvar toplane.
-
U vazdušnim udarima NATO-a na Jugoslaviju pogođen centar Aleksinca. Poginulo je 11 i povređeno 50 građana. Tog dana, samo u jednom naletu NATO aviona, srušeno je više od 700 stambenih objekata.
-
Libija predala dvojicu svojih državljana optuženih za rušenje putničkog aviona 1988. iznad Lockbarry, Škotska, kada je poginulo 270 putnika.
-
Indija uspešno isprobala raketu dugog dometa tipa "Agni", sposobnu da nosi i nuklearne projektile.
-
U Beogradu ubijen novinar Slavko Ćuruvija, vlasnik lista "Dnevni telegraf" i suvlasnik "Evropljanina“. Ubistvo nije razjašnjeno.
-
U vazdušnim udarima NATO na Jugoslaviju pogođen putnički voz na mostu u Grdeličkoj klisuri. Poginulo 55 putnika, više desetina povređeno.
-
U državi Mičigen osuđen je doktor Džek Kervorkian na 10 do 25 godina zatvora za pomoć u samoubistvu Tomasa Jouka, koje je izvršeno godinu dana ranije i snimljeno na video kaseti.
-
Najmanje 75 ljudi poginulo, a 25 teško ranjeno u Metohiji u dve izbegličke kolone koje su raketirali avioni NATO.
-
Pakistan izvršio probu balističke rakete dometa 2.000 kilometara, sposobnu da nosi nuklearne projektile.
-
NATO preuzeo odgovornost za bombardovanje konvoja izbeglica na Kosovu, a tokom kojeg je, prema jugoslovenskim izvorima, poginulo 75 civila.
-
SR Jugoslavija je, u vreme vazdušne intervencije NATO-a na SRJ, prekinula diplomatske odnose sa Albanijom zbog situacije na Kosovu.
-
Tokom vazdušnih napada NATO na Jugoslaviju u Hramu svetog Save u Beogradu liturgiju služili ruski i srpski patrijarh Aleksej II i Pavle, posle koje su se "Molitvom za mir" obratili desetinama hiljada ljudi okupljenih na platou ispred crkve.
-
Desio se masakr u Columbine High School u Coloradu u gradu Littletonu, poginulo je dvanaest učenika u dobi između 14 i 18 godina, jedan učitelj kao i 17 - i 18-godišnji počinoci masakra u školi Dylan Klebold i Eric Harris.
-
U vazdušnim napadima NATO na Jugoslaviju pogođeni poslovna zgrada "Ušće" u Novom Beogradu i Žeželjev most na Dunavu u Novom Sadu.
-
U vazdušnim udarima NATO na Jugoslaviju pogođena rezidencija predsednika Slobodana Miloševića, prethodno ispražnjena.
-
Tridesetog dana vazdušnih napada NATO-a na Jugoslaviju pogođena zgrada državne televizije. Poginulo 16, povređeno 18 radnika. Uništeno i više repetitora Radio-televizije Srbije.
-
Avijacija NATO srušila drumsko-železnički "Žeželjev most", već oštećen u tri napada prethodnih dana. Novi Sad tako ostao bez poslednjeg od tri mosta na Dunavu.
-
Tokom vazdušnih udara NATO na Jugoslaviju Evropska unija zabranila ulazak u zemlje-članice Unije predsedniku Jugoslavije Slobodanu Miloševiću, članovima njegove porodice, zvaničnicima Jugoslavije i Srbije i uvela embargo na uvoz nafte.
-
U vazdušnim napadima NATO na Jugoslaviju pogođen centar Surdulice. Poginulo 17 ljudi, ranjeno 11, oko 300 civilnih objekata srušeno ili oštećeno.
-
Vlada Jugoslavije Međunarodnom sudu pravde u Hagu podnela tužbu protiv zemalja NATO-a zbog neovlašćene upotrebe sile u vazdušnim udarima koji su počeli 24. marta.
-
Lider Srpskog pokreta obnove Vuk Drašković smenjen sa mesta potpredsednika Vlade Jugoslavije zbog kritika na račun vlasti tokom ratnog stanja.
-
U vazdušnim napadima NATO na SR Jugoslaviju pogođene su zgrade Ministarstva odbrane i Generalštaba Vojske Jugoslavije u užem centru Beograda.
-
U vazdušnim udarima NATO na SR Jugoslaviju pogođen putnički autobus na mostu u Lužanima. Poginulo je najmanje 60 ljudi.
-
Avijacija NATO u napadima na Jugoslaviju upotrebila "grafitne bombe" koje su izazvale raspad elektroenergetskog sistema u Srbiji. Oko 70 odsto teritorije Srbije ostalo u mraku.
-
Tokom vazdušnih udara NATO na Jugoslaviju pogođen putnički autobus kod Peći na Kosovu. Poginulo 20 ljudi, 43 povređeno. U Novom Sadu pogođena zgrada TV Novi Sad. U sedištu NATO u Briselu saopšteno da je za 42 dana vazdušnih napada na SRJ izvedeno 14.000 letova.
-
Ministri inostranih poslova sedam najrazvijenijih zemalja Zapada i Rusije (Grupa 8) dogovorili su se na sastanku u Bonu o principima za okončanje rata na Kosovu.
-
Papa Jovan Pavle II posetio Rumuniju, kao prvi poglavar Rimokatoličke crkve koji je, posle hiljadugodišnjeg raskola, posetio neku zemlju s većinski pravoslavnim stanovništvbom.
-
U vazdušnim udarima NATO-a na SR Jugoslaviju pogođena je ambasada Kine u Beogradu. Poginulo je četvoro kineskih državljana, a najmanje 10 ranjeno. Incident je ozbiljno poljuljao odnose SAD i Kine i usledili su masovni protesti u Kini.
-
Pod nerazjašnjenim okolnostima ubijen je Fehmi Agani, najbliži saradnik lidera Demokratskog saveza Kosova i Metohije Ibrahima Rugove. Njegovo telo pronađeno je kod Lipljana na Kosovu.
-
Brazil formalno dozvolio politički azil svrgnutom predsedniku Paragvaja Raulu Kubasu i njegovoj porodici.
-
Peru i Ekvador potpisali dokument o razgraničenju okončavši šest decenija dug spor zbog kojeg su tri puta ratovali.
-
U vazdušnim udarima NATO na SR Jugoslaviju pogođena kolona izbeglica kod sela Koriša na Kosovu. Poginulo je 87 osoba, među kojima je najveći broj dece.
-
Izbore u Izraelu dobio vođa Laburističke partije Ehud Barak, čime je okončana trogodišnja vladavina premijera Benjamina Netanjahua, lidera desničarskog Likuda.
-
Vazdušni napadi NATO-a su u Beogradu za posledicu imali razrušenu bolnicu, poginula tri pacijenta i nekoliko oštećenih ambasadorskih rezidencija.
-
Međunarodni sud za ratne zločine u Hagu optužio je predsednika SR Jugoslavije Slobodana Miloševića i još četvoricu najviših funkcionera Jugoslavije i Srbije za zločine protiv čovečnosti i ratne zločine počinjene na Kosovu.
-
Nakon što je avijacija NATO pojačala napade na SR Jugoslaviju (740 poletanja aviona u 24 sata), jugoslovenski predsednik Slobodan Milošević je, posle razgovora sa specijalnim predstavnikom ruskog predsednika Viktorom Černomirdinom, prihvatio uslove zapadnih zemalja za prekid bombardovanja.
-
Najbolji bosanskohercegovački atletičar, skakač uvis Elvir Krehmić, osvojio prvo mjesto na Međunarodnom atletskom mitingu u Sevilji (Sevilla, Španija). Krehmić je, pre-skočivši visinu od 2,27 metara, postavio rekord stadiona u Sevilji.
-
Hrvatska odbila zahtjev Haškog tribunala za pokretanje istrage o zločinima počinjenim nad srpskim civilima u operaciji "Oluja" u avgustu 1955. godine.
-
Najmanje 54 osobe poginule su u Minsku, u jurnjavi nekoliko hiljada mladih, koji su nakon završetka koncerta rok muzike jurnuli u ulaz stanice podzemne železnice da se sklone od iznenadne provale oblaka.
-
U vazdušnim udarima NATO-a na SR Jugoslaviju pogođen je sanatorijum u Surdulici. Poginulo je 20 ljudi.
-
Žene Japana izborile su se za upotrebu pilula za kontracepciju, tri decenije nakon što se pilula pojavila na Zapadu.
-
Predsednik SR Jugoslavije Slobodan Milošević prihvatio je mirovni plan SAD, EU i Rusije, koji su u Beograd doneli finski i ruski posrednici Marti Ahtisari i Viktor Černomirdin, čime je odobren dolazak međunarodnih snaga na Kosovo i prekinuti vazdušni napada NATO-a na Jugoslaviju.
-
Sazvano je zasedanje novog parlamenta Nigerije, čime je posle više od 15 godina okončana vladavina vojnim dekretima u najmnogoljudnijoj afričkoj zemlji.
-
Predstavnici Vojske Jugoslavije i NATO-a potpisali u Kumanovu potpisali Vojno-tehnički sporazum o povlačenju jugoslovenske vojske i policije sa Kosova.
-
Prema izveštajima državnih medija, više od 2.000 ljudi ubijeno, a oko 5.000 ranjeno u napadima NATO-a na Jugoslaviju, koji su počeli 24. marta. Teško oštećeni infrastruktura, privredni objekti, škole, zdravstvene ustanove, medijske kuće i spomenici kulture.
-
Ruski bataljon iz sastava SFOR-a prešao granicu SRJ i prispeo na Kosovo i Metohiju kao prva jedinica iz sastava KFOR-a, zaposevši aerodrom Slatina kod Prištine.
-
Na Kosovu počelo razmeštanje međunarodnih bezbednosnih snaga, na osnovu Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN.
-
Mirovne snage NATO-a na Kosovu otkrile su prvu masovnu grobnicu, sa ostacima tijela 81 osobe, Albanaca koje su pogubili srpski vojnici.
-
Amnesti internešenel optužio SAD za kršenje ljudskih prava jer su nastavile da izvršavaju smrtnu kaznu, posebno zbog njene primene i nad osobama koje su počinile zločin pre 18. godine.
-
Novi predsednik Južnoafričke Republike Tabo Mbeki položio zakletvu. On na toj dužnosti zamenio Nelsona Mendelu, poznatog borca za prava crnaca, koji je skoro tri decenije proveo u zatvoru.
-
Američki atletičar Maurice Green postavio je novi svjetski rekord, istrčao je 100 metara za 9,97 sekundi.
-
Međunarodna organizacija rada usvojila sporazum o zabrani najgorih formi prisilnog rada dece, uključujući ropstvo i nasilnu regrutaciju.
-
U Prištini, na bivšoj zgradi komande Prištinskog korpusa Vojske Jugoslavije, podignuta zastava UN pošto se VJ povukla, a mirovne snage UN preuzele kontrolu nad Kosovom.
-
Jugoslovenski ekonomisti iz nevladine Grupe 17 procenili da je ukupna ekonomska šteta posle NATO-bombardovanja Jugoslavije 29 milijardi i 608 miliona dinara.
-
SAD ponudile nagradu od pet miliona dolara za informacije koje bi omogućile hapšenje ratnih lidera bosanskih Srba i predsednika Jugoslavije Slobodana Miloševića, optuženih za ratne zločine.
-
U cilju okončanja sedmogodišnjeg nasilja, tokom kojeg je ubijeno oko 100.000 ljudi, Vlada Alžira, na inicijativu predsednika Abdelaziza Buteflika, odobrila nacrt zakona o amnestiji muslimanskih ekstremista.
-
Umro Jorgos Papadopulos (grč. Γεώργιος Παπαδόπουλος), pukovnik grčke vojske i vođa vojnog udara 1967. godine.
-
Mitingom u Čačku, na kojem se okupilo oko 10.000 ljudi, opozicioni blok Savez za promene počeo je proteste protiv režima predsednika SR Jugoslavije Slobodana Miloševića.
-
Pripadnici međunarodnih mirovnih snaga u Bosni i Hercegovini uhapsili su u Banjaluci lidera Narodne stranke i poslanika u Skupštini Republike Srpske Radoslava Brđanina i izručili ga Međunarodnom sudu za ratne zločine u Hagu.
-
Šest afričkih vlada potpisalo je sporazum o prekidu vatre, čime je okončan građanski rat u Demokratskoj Republici Kongo. Sporazum je potpisan bez učešća pobunjeničkih grupa involviranih u sukobe.
-
U centru Teherana više hiljada iranskih studenata sukobilo se s policijom zbog odluke vlasti da zabrani sve mitinge i nezvanična okupljanja.
-
Posle 17 godina od kraja rata između Argentine i Velike Britanije za Foklandska ostrva, obnovljeni letovi između Argentine i tih ostrva u južnom Atlantiku.
-
Na Kosovo i Metohiju stigao šef civilne administracije Ujedinjenih nacija, Bernar Kušner, a posle dolaska međunarodnih mirovnih snaga. Vojni zvaničnici su proglasili Kosovo i Metohiju jednim od najopasnijih mesta na svetu zbog velikog broja mina koje su postavile sve strane u ratu.
-
Ruski kosmonaut Sergej Avdejev postavio, boraveći u svemirskoj stanici „Mir“ 712 dana, novi rekord u neprekidnom boravku u svemiru.
-
U selu Staro Gracko, na Kosovu i Metohiji ubijeno je 14 Srba dok su na svojim imanjima žnjeli pšenicu.
-
Evropski sud za ljudska prava proglasio francusku državu krivom za torturu nad zatvorenikom osumnjičenim za rasturanje droge. To je bila prva presuda ovog suda jednoj evropskoj zemlji.
-
U Sarajevu počeo samit Pakta za stabilnost Jugoistočne Evrope. Delegacije 39 zemalja i predstavnici 17 međunarodnih organizacija 30. 7. usvojili deklaraciju o demokratizaciji i ekonomskoj obnovi Balkana. Srbiji, koja nije pozvana na Samit, poručeno da može da se priključi Paktu kada prihvati demokratske promene.
-
Napuštajući obale Panamskog kanala posle gotovo jednog veka, SAD zvanično zatvorile „panamsku operaciju“.
-
U katastrofalnim poplavama u Kini poginulo je više od 400 ljudi, a dva miliona ostalo je bez domova.
-
U Brčkom, u Bosni i Hercegovini, održan je Rok maraton '99 na kojem su se prvi put od raspada bivše SFRJ i time uzrokovanog rata, okupile rok grupe iz bivših jugoslovenskih republika. Koncert je najavljen kao skup visokog rizika, ali incidenata nije bilo.
-
SAD otvorile konzulat u bivšem Sajgonu, 25 godina nakon dramatične evakuacije njene ambasade u tom gradu na završetku Vijetnamskog rata.
-
U najtežoj prirodnoj katastrofi u istoriji Turske, u zemljotresu sa epicentrom kod grada Izmit, 150 kilometara zapadno od Istanbula, poginulo je više od 30.000 ljudi.
-
Umro vodeći izraelski dramski pisac Hanoh Levin. Majstor igre rečima hebrejskog jezika i alegorije napisao je 34 dramska dela od kojih je najpoznatije "Kraljica od Batuba".
-
Ispred zgrade Skupštine SR Jugoslavije u Beogradu održan je jedan od najvećih opozicionih mitinga na kojem su zatražene demokratske promene u Srbiji i smenjivanje predsednika SR Jugoslavije Slobodana Miloševića.
-
Umrla Raisa Maksimovna Gorbačova (rus. Раи́са Макси́мовна Горбачёва), u bolnici u Minsteru u njemačkoj saveznoj državi Severna Rajna-Vestfalija, supruga poslednjeg lidera SSSR Mihaila Gorbačova.
-
Načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije, general armije Dragoljub Ojdanić, izjavio da su tokom sukoba između NATO i Jugoslavije živote izgubila 524 pripadnika VJ, a da se 37 vode kao nestalo.
-
Ruski kosmonaut Sergej Avdejev postavio je, boraveći u svemirskoj stanici Mir 712 dana, novi rekord u neprekidnom boravku u svemiru.
-
Na osnovu tajne optužnice Haškog tribunala za zločine protiv čovečnosti, u Beču je uhapšen načelnik Generalštaba Vojske Republike Srpske general-pukovnik Momir Talić. Uhapšen je u sali u kojoj je u toku bio seminar o vojnoj doktrini.
-
Više od 60.000 Brazilaca, okupljenih na antivladinom mitingu ispred zgrade Kongresa, zatražilo je ostavku predsednika Fernanda Henrika Kardoza i kraj njegovog režima.
-
Umro Helder Kamara, bivši brazilski katolički nadbiskup, poznati borac za ljudska prava. Dobitnik više međunarodnih nagrada za mir umro je u 90. godini.
-
Stanovnici Istočnog Timora su, uprkos strahu od nasilja, izašli na istorijski referendum, na kojem se 99 odsto izjasnilo za odvajanje od Indonezije.
-
UNHCR je saopštio da je, od juna, kada su okončani sukobi na Kosovu, oko 200.000 Srba i Roma napustilo tu srpsku pokrajinu, a da se na Kosovo i Metohiju vratilo 772.300 Albanaca izbeglih tokom višemesečnih sukoba.
-
Misija UN na Kosovu i Metohiji suspendovala je jugoslovenski valutni zakon i uspostavila carinsku kontrolu na granici Kosova i Metohije sa Makedonijom.
-
Na referendumu o budućem statusu Istočnog Timora 78,5 odsto stanovništva glasalo je za nezavisnost od Džakarte, dok je svega 21 odsto podržalo autonomiju pod indonežanskom upravom. Proindonežanske snage su potom izazvale sukobe u kojima je stradalo nekoliko stotina ljudi, a desetine hiljada napustile su glavni grad Dili.
-
U zemljotresu u blizini Atine, jednom od najjačih u Grčkoj u poslednjih preko 40 godina, poginulo je 101 lice.
-
U eksploziji podmetnute bombe u stambenoj zgradi u Moskvi poginule su 94 osobe. U seriji eksplozija koje su usledile narednih dana u više gradova u Rusiji poginulo je oko 300 ljudi.
-
Bombaški napadi na ruske stanove: U četvrtoj velikoj, od serije eksplozija koje su dve nedelje potresale Moskvu, srušena je stambena zgrada, a poginulo 118 ljudi.
-
Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija odobrio formiranje međunarodnih snaga za Istočni Timor zbog talasa nasilja koji su izazvale proindonežanske snage posle referenduma na kom su se stanovnici te indonežanske pokrajine izjasnili za nezavisnost.
-
Multinacionalne snage stigle u Istočni Timor i zauzele aerodrom u glavnom gradu Dili, pošto su se povukle indonežanske trupe.
-
Specijalne policijske snage za razbijanje demonstracija brutalno su pretukle demonstrante u Beogradu kada su pokušali da dođu do rezidencije predsednika SR Jugoslavije Slobodana Miloševića i izraze nezadovoljstvo njegovom devetogodišnjom vladavinom.
-
Ruske snage ušle u Čečeniju pošto su tokom avgusta i septembra potukle čečenske islamiste na teritoriji Dagestana.
-
Umro Miroslav Čangalović, srpski operski i koncertni pjevač, bas, jedno je od najvećih imena u istoriji srpske i, šire, jugoslovenske, muzičke umjetnosti.
-
Kina i Rusija proslavile, prvom zajedničkom vojnom vežbom, 50. godišnjicu diplomatskih odnosa dve zemlje.
-
U atentatu na Ibarskoj magistrali kod Lazarevca poginula četiri člana Srpskog pokreta obnove, tada jedne od najjačih opozicionih političkih stranaka u Srbiji. Predsednik stranke Vuk Drašković koji je tom prilikom lakše povređen, optužio je tadašnju vlast za ubistva i atentat na njega.
-
Prvi put posle Drugog svetskog rata na parlamentarnim izborima u Austriji nacionalistička Slobodarska partija Jerga Hajdera osvojila drugo mesto po broju poslanika u Parlamentu i dobila mogućnost da učestvuje u formiranju Vlade.
-
Komandant ustaškog logora u Jasenovcu u Drugom svetskom ratu Dinko Šakić osuđen je u Zagrebu na 20 godina zatvora. U tom, najvećem koncentracionom logoru u Jugoslaviji, ubijeno je nekoliko stotina hiljada ljudi, uglavnom Srba, Jevreja i Roma, kao i hrvatskih antifašista.
-
Inauguralnom ceremonijom u pres-centru KFOR, svečanoj sali nekadašnjeg sportskog centra „Boro i Ramiz“ u centru Prištine, funkciju komandanta međunarodnih snaga na Kosovu preuzeo nemački general Klaus Rajnhart.
-
Savet bezbednosti UN odobrio je upućivanje međunarodnih mirovnih snaga, 11.000 vojnika i policajaca, u Istočni Timor.
-
Naoružani napadači upali u parlament Jermenije u Jerevanu i ubili devet osoba, uključujući premijera Vazgena Sarksijana, predsednika Parlamenta Karena Demirkijana, dva njegova zamenika i jednog ministra.
-
Haljina, koju je holivudska zvezda Merlin Monro nosila dok je pevala „Happy Birthay, Mr. President“ predsedniku SAD Džonu Kenediju, prodata za 1.267.500 dolara, što je rekordna suma za deo odeće prodat na aukciji.
-
Iranski predsednik Muhamed Hatami završio posetu Parizu, prvu od 1979, a tokom koje je apelovao na globalnu toleranciju i bolje povezivanje sa Zapadom.
-
Tokom 113. fudbalskog derbija između „Partizana“ i „Crvene zvezde“ u sukobima navijača poginuo je sedamnaestogodišnji Aleksandar Radović. To je bio prvi slučaj nasilne smrti na fudbalskim utakmicama prve lige u Jugoslaviji.
-
Rania, kraljica Jordana, posjetila sarajevsko naselje Grbavica, gdje je položila kamen temeljac za izgradnju Jordanskog islamskog centra.
-
Australijanci na referendumu s 55 odsto glasova odbacili predlog da britanski monarh kao šef države bude zamenjen republikanskim ustrojstvom države.
-
Umro Leon Štukelj, slovenački i jugoslovenski gimnastičar, najstariji olimpijski šampion i prvi olimpijski pobednik sa prostora bivše Jugoslavije. Štukelj, koji je samo dve godine mlađi od modernih Olimpijskih igara, osvojio je šest olimpijskih medalja, među kojima tri zlatne, dve u Parizu 1924. i jednu u Amsterdamu 1928.
-
Na području planine Bajgora, na Kosovu srušio se avion Svetskog programa UN za hranu tipa „ATR-42". U nesreći su poginuli svi putnici (21) i tri člana posade.
-
Stupile na snagu sankcije Ujedinjenih nacija protiv Avganistana, donete zbog odbijanja vlasti da izruče Osamu bin Ladena, koji je, prema tvrdnjama SAD, glavni organizator bombaških napada na ambasade SAD u Keniji i Tanzaniji.
-
Policija rasturila antiameričke demonstracije u Turskoj i Grčkoj, organizovane povodom posete predsednika SAD Bila Klintona tim zemljama.
-
Na samitu OEBS-a u Istanbulu usvojena je Povelja o evropskoj bezbednosti kojom se sukobi unutar država smatraju legitimnim predmetom brige međunarodne zajednice.
-
Predsednik SAD Bil Klinton stigao na Kosmet, gde je posetio američku vojnu bazu Bondstil kod Uroševca i razgovarao s predstavnicima Srba i kosovskih Albanaca. Klinton od Albanaca tražio da oproste Srbima i poručio im da je vreme za borbu prošlo.
-
U moru pored istočne obale Kine potonuo je putnički brod, što je preživjelo samo 22 od 302 putnika i člana posade.
-
Sud Ujedinjenih nacija za ratne zločine u Ruandi osudio na doživotni zatvor Džordža Rutagandu, lidera naoružanih grupa Huta, za genocid počinjen 1994. u Ruandi.
-
Američko udruženje diskografskih kuća je podnelo tužbu protiv Napstera, mreže za razmenu podataka zbog kršenja autorskih prava.
-
Vlasti Srbije osudile predsednicu Lige albanskih žena, pesnikinju Fljoru Brovinu, na 12 godina zatvora. Fljora Brovina puštena na slobodu 2000, po odlasku Slobodana Miloševića sa vlasti.
-
Umro Stane Dolanc, učesnik Narodnooslobodilačke borbe, društveno-politički radnik SR Slovenije i SFR Jugoslavije i junak socijalističkog rada.
-
Šef UNMIK-a Bernar Kušner potpisao, u Prištini, sporazum s predstavnicima kosovskih Albanaca o formiranju Prelaznog administrativnog veća Kosova. Srbi sa Kosova odbili da potpišu sporazum, ali su kasnije delegirali svog predstavnika u to telo.
-
Nemački, američki i istočnoevropski zvaničnici zaključili istorijski sporazum o nadoknadi za prinudan rad za vreme nacističke Nemačke, 54 godine posle Drugog svetskog rata.
-
Predsednica Šri Lanke Čandrika Kumaratunga povređena je u eksploziji bombe u kojoj je poginulo 33 i ranjeno 137 ljudi. Vlasti u Kolombu optužile tamilske separatiste za podmetanje bombe.
-
Viši sud u Vermontu donosi presudu, koja ujedno znači da homoseksualni parovi imaju ista prava kao i heteroseksualni vjenčani parovi.
-
Na osnovu optužnice Međunarodnog suda za ratne zločine, SFOR uhapsio general-potpukovnika Vojske Republike Srpske Stanislava Galića, komandanta Sarajevsko-romanijskog korpusa od oktobra 1992. do maja 1994. Galića 5. decembra 2003. Haški tribunal osudio na 20 godina zatvora zbog zločina protiv čovečnosti nad civilima u Sarajevu od 1992. do 1994.
