Na današnji dan

Švedska i Saksonija sklopile mir u Altrantštatu kojim se Švedska odrekla poljske krune i priznala poljskog kralja Stanislava Lešćinjskog.

Osnovana je Pariška berza.

Francuski inženjer Anri Žifar izveo prvi let dirižablom na parni pogon i preleteo 27 kilometara od Pariza do Trapa.

U Beogradu osnovana Velika škola koja je imala Filozofski, Pravni i Tehnički fakultet, a nastava održavana u Kapetan-Mišinom zdanju. Škola prerasla u Beogradski univerzitet 1905, kada su otvoreni Medicinski, Bogoslovski i Poljoprivredni fakultet.

Hrvatski sabor u kojem su većinu imali mađaroni prihvatio Hrvatsko-ugarsku nagodbu.

U Subotici osnovana Gradska muzička škola, prva muzička škola na području današnje Srbije.

Francuska i Velika Britanija u Prvom svetskom ratu otvorile Solunski front na koji su upućene snage sa fronta u Galipolju.

Vlade 15 zemalja, među kojima i Vlada Kraljevine Jugoslavije u izbelištvu, potpisale na konferenciji u Londonu Atlantsku povelju. Povelju u osam tačaka 14. avgusta proklamovali predsednik SAD Ruzvelt i britanski premijer Čerčil kao politički program saveznika u borbi protiv Sila osovine u Drugom svetskom ratu. Taj dokument kasnije poslužio kao osnova Povelje Ujedinjenih nacija.

Partizani u Drugom svetskom ratu zauzeli Užice, potom sedište Užičke republike i Vrhovnog štaba Narodnooslobodilačkog pokreta Jugoslavije do 30. novembra 1941, kada su ga ponovo zauzeli Nemci.

U Njuport (engl. Newport) porinut Enterprajz (CVN-65) (engl. USS Enterprise (CVN-65)), prvi američki nosač aviona na atomski pogon.

Britanska je vlada protjerala 90 sovjetskih diplomata zbog navodne špijunaže. Moskva je zauzvrat 8. listopada uskratila dozvole za boravak sedamnaestorici britanskih diplomata.

Unatoč prosvjedima Portugala, UN je priznao nezavisnost Gvineje Bisaua.

Švicarci su izglasali osnivanje kantona Jura francuskoga govornog područja koji se odvojio od kantona Bern. To je u Švicarskoj bila prva teritorijalna promjena od 1848. godine.

Beogradski list „Večernje novosti“ objavio Memorandum Srpske akademije nauka i umetnosti, koji je potom dobio medijski tretman srpskog nacionalnog programa i izazvao žestoke kritike u Srbiji i drugim republikama bivše Jugoslavije, naročito u Hrvatskoj.

Na Olimpijskim igrama u Seulu kanadski sprinter Ben Džonson postavio svetski rekord u trci na 100 metara, 9,79 sekindi. Šest dana kasnije utvrđeno da je bio pod uticajem dopinga, rezultat poništen, a Džonsonu oduzeta zlatna medalja.

Završava se šahovski turnir u Tilburgu, Holandija. Pobeđuju Vasilij Ivančuk i Gata Kamski.

Predsednik Zapadne Nemačke Rihard fon Vajczeker potpisao sporazum kojim će 3. oktobra 1990. dve nemačke države ponovo biti ujedinjene.

Istočna Nemačka formalno napustila Varšavski pakt.

Kralj Norodom Sihanuk ponovo preuzeo kambodžanski presto i potpisao nov Ustav prema kome je Kambodža postala ustavna monarhija. 1970. Sihanuk oboren sa vlasti u državnom udaru desničara Lon Nola, a Kambodža proglašena republikom.

SAD, Rusija, Kina, Velika Britanija i Francuska potpisale dokument o zabrani nuklearnih proba.

Dan posle poziva UN jugoslovenskoj vladi i kosovskim Albancima da prekinu sukobe i nasilje na Kosovu Savet NATO odobrio izdavanje Akta upozorenja za ograničenu akciju iz vazduha i za „fazne vazdušne operacije“ na Kosovu.

Vladimiro Montesinos, šef tajne službe za bezbednost peruanskog predsednika Alberta Fudžimorija, napustio Peru u jeku političke krize koja je vodila novim izborim i zatražio politički azil u Panami.

Pobedom udružene opozicije na izborima u Srbiji i Jugoslaviji završena vladavina Slobodana Miloševića. Ne želeći da prihvati poraz, dotada vladajuća Socijalistička partija Srbije i njen lider Milošević izazvali postizbornu krizu koja je okončana 5. oktobra posle masovnih protesta širom Srbije, a nov predsednik Jugoslavije postao Vojislav Koštunica, lider Demokratske stranke Srbije i predsednički kandidat DOS.

Predsednik SAD Džordž Buš naredio američkim finansijskim institucijama da zamrznu račune 27 grupa i pojedinaca za koje se sumnja da pomažu teroriste.