Na današnji dan

Leonardo da Vinci bez uspjeha iskušava model letjelice.

Papa Lav X ekskomunicirao Martina Luthera iz katoličke crkve.

Američki general George Washington porazio britanskog generala Charlesa Cornwallisa u bici kod Princetona.

Posle poraza ustanka Tadeuša Košćuška Pruska, Austrija i Rusija sklopile tajni ugovor o trećoj podeli Poljske.

Austrija, Britanija i Francuska stvorile vojni savez protiv Pruske i Rusije.

U Japanu ukinuta institucija šoguna i počela „prosvetiteljska era“ dinastije Meidži. Car Mucuhito uspostavio centralnu carsku vlast, sproveo reforme po evropskom uzoru i otvorio put za brzi razvoj Japana.

Počela izgradnja Bruklinskog mosta.

Francusko-kineski rat: početak bitke kod Núi Bopa.

U opservatoriji Lick u Kaliforniji prvi put korišten teleskop refraktor, s prečnikom od 91 cm, bio je to najveći teleskop na svijetu u to vrijeme.

Zemljotres magnitude 7.7 uništio grad Almati u tadašnjem Ruskom Turkestanu.

Na mirovnoj konferenciji u Parizu emir Fejsal I Irački potpisao sporazum sa cionističkim vođom Chaimom Weizmannom o razvoju jevrejske domovine u Palestini.

Turski mir s Armenijom.

Engleski egiptolog Howard Carter u Dolini kraljeva u blizini Luksora u Egiptu našao sarkofag faraona Tutankamona.

Benito Mussolini objavio svoju diktaturu u Italiji.

Saveznici bombardirali Split.

Admiral Chester W. Nimitz postavljen za komandanta Mornarice SAD-a u pripremama za planirane napade na Iwo Jimu i Okinawu.

Predstavljen prvi električni sat Hamilton Electric 500.

Aljaska postala 49. savezna država SAD-a.

SAD prekinule diplomatske odnose s Kubom.

Papa Ivan XXIII ekskomunicirao Fidela Castra u svojem nastojanju da posreduje između Nikite Hruščova i J. F. Kennedyja u vrijeme Kubanske krize.

U Brazavilu usvojen ustav kojim je Kongo-Brazavil proglašen Narodnom Republikom Kongo.

Međunarodni monetarni fond odobrio Velikoj Britaniji oko četiri milijarde dolara zajma za podršku britanskoj valuti. To je bio najveći zajam u tridesetgodišnjoj istoriji MMF-a.

Apple Inc. i službeno postao kompanija.

Predsednik Jugoslavije Josip Broz Tito primljen u Klinički centar u Ljubljani. Pošto operacija na krvnim sudovima nije uspela, 3. februara mu amputirana noga.

Panamski general Manuel Antonio Norijega predao se trupama SAD posle 10 dana provedenih u Vatikanskoj ambasadi. Norijega potom deportovan na Floridu, gde mu je suđeno.

U železničkoj nesreći na jugu Pakistana poginulo 307 ljudi, kada je ekspresni voz udario u kompoziciju teretnog voza.

Bivši lider Paname Manuel Noriega predao se američkim snagama.

Predsednici Rusije i SAD Boris Jeljcin i Džordž Buš potpisali sporazum o smanjenju nuklearnog oružja za dve trećine, START 2.

U Sibiru srušio ruski putnički avion „Tupoljev-154“. Poginulo svih 124 putnika i članova posade.

Predstavnici međunarodnih mirovnih snaga u Bosni saopštili da je u toj zemlji, po završetku rata, ostalo četiri do pet miliona mina i da će ćišćenje minskih polja trajati oko 30 godina.

Širom Srbije nastavljeni masovni građanski i studentski protesti, uprkos jakim policijskim snagama koje su 26. decembra 1996. počele da sprečavaju protestne šetnje. Protesti počeli u novembru 1996. zbog falsifikovanja rezultata na lokalnim izborima na kojima je pobedila opoziciona koalicija „Zajedno“.

Kina objavila da će potrošiti 27,7 milijardi dolara za borbu protiv erozije i zagađenja u dolinama Yangtzea i Žute rijeke.

Lansiran "Mars Polar Lander".

Na prvim parlamentarnim izborima u Hrvatskoj posle smrti predsednika Franje Tuđmana ubedljivo pobedila koalicija opozicionih stranaka, a odziv birača bio 80 odsto, najveći od 1990, kada su održani prvi višestranački izbori.

Letonski supermaratonac Georg Jermolajev postavio svetski rekord u trčanju na duge staze, pretrčavši 5.000 kilometara za 888 časova i 42 minuta. To je bio prvi svetski rekord u novom milenijumu.

Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Kofi Anan odobrio osnivanje suda za ratne zločine tokom desetogodišnjeg rata u Sijera Leoneu.

U intervenciji policije na smirivanju uličnih protesta u Karakasu, u Venecueli, između grupe simpatizera i protivnika predsednika Uga Čavesa, poginule najmanje dve osobe, a 78 povređeno.

Egipatski "Boeing 737" kompanije Flash Airlines srušio se u Crveno more. Poginulo je svih 148 putnika i članova posade, među njima 135 Francuza.