Na današnji dan

Na engleski presto došao Henri II, prvi vladar Dinastije Plantagenet. Učvrstio je kraljevsku vlast i ograničio vlasti barona i sudsku vlast crkve, zbog čega je došao u sukob sa Kanterberijskim nadbiskupom Tomasom Beketom, koji je po njegovom nalogu ubijen 1170. Započeo je osvajanje Irske 1171.

Paolo Scolari postao papa pod imenom Clemens III.

General Napoleon Bonaparta dobio je prvu značajnu bitku kada je od Engleza preuzeo Tulon.

SAD su priznale nezavisnost Havaja, ali američki uticaj ostao je dominantan. Havajska ostrva su anektirana 1898, a 31. avgusta 1959. postala su 50. država SAD.

Engleski pronalazač Frederik Volton patentirao je u Londonu podni prekrivač - linoleum.

Usvojen je prvi ustav Crne Gore, "Nikoljdanski ustav", kojim je država konstituisana kao ustavna monarhija.

239 rudara poginulo u eksploziji rudnika Jacobs Creek, Pennsylvania.

Adolf Hitler otpušta generala Walther von Brauchitsch i preuzima komandu nad armijom.

Oslobođena je Podgorica u Drugom svetskom ratu.

U Indokini izbio rat između vojske pod vodjstvom Ho Ši Mina i francuskih kolonijalnih trupa.

Savet NATO-a imenovao američkog generala Dvajta Ajzenhauera vrhovnim komandantom snaga NATO u Evropi. Ajzenhauer je bio jedan od najznačajnijih savezničkih komandanata u Drugom svetskom ratu i predsednik SAD 1952. i 1956.

Predsednik SAD Ajzenhauer uputio, prvi put u svetu, božićne čestitke preko satelita.

Sa 54,5 procenata glasova birača Šarl de Gol e pobedio na predsedničkim izborima u Francuskoj Fransoa Miterana.

Film„ Paklena pomorandža“, reditelja Stenlija Kjubrika, premijerno prikazan u Londonu.

Južnokorejski tanker "Južna zvezda" ispustio više od sto hiljada tona nafte pored Omana.

Kapsula vasionskog broda "Apolo 17" spustila se u Tihi okean. Time je okončan američki program Apollo letova na Mesec sa ljudskom posadom.

U prodaji se pojavio Altair 8800, jedno od prvih osobnih računala.

Britanski i kineski premijeri Margaret Tačer i Džao Cijang potpisali su u Pekingu sporazum prema kojem Hongkong od 01.07.1997, posle 99 godina britanske uprave, prelazi pod suverenitet Kine.

Republika Srpska Krajina proglasila Knin za glavni grad, a Milan Babić, dotadašnji predsednik vlade, preuzeo je funkciju predsednika Republike. Time su ujedinjene dve teritorijalno nepovezane jedinice u Hrvatskoj pod kontrolom Srba - Krajina i Srpska oblast Slavonija, Baranja i Zapadni Srem. RSK je prestala da postoji u avgustu 1995, kada su hrvatske snage zauzele te teritorije, a oko 250.000 Srba izbeglo je u Bosnu i SR Jugoslaviju.

Island priznao Hrvatsku.

Njemačka, Švedska i Italija najavile međunarodno priznanje Hrvatske.

Prvi vojnici iz Rusije stigli u Bosnu gde će se uključiti u misiju očuvanja mira (IFOR), koja je po odluci Saveta bezbednosti UN poverena snagama NATO.

Švedska postaje članica Schengena.

Singapurski putnički avion "Boing 737-300" srušio se blizu indonežanskog grada Palembangare. Nesreću nije preživeo niko od 104 putnika i članova posade.

U socijalnim nemirima koji su zahvatili Argentinu na hiljade ljudi širom zemlje opljačkalo je oko 100 samoposluga. Protesti u kojima je poginulo više od 20, a ranjeno preko 100 ljudi, izbili su kada je vlada najavila da će uvesti strožije ekonomske mere kako bi otplatila strani dug od 132 milijarde dolara.

Hrvatska vlada usvojila je Rezoluciju o pristupanju EU.

Slovenija dobila novu vladu čiji je premijer Anton Rop.

U nedelju, na dan Svetog Nikolaja Mirlikijskog, počela je da emituje program Televizija Srpske Pravoslavne Eparhije žičke Logos. Televizija Logos, je prva televizijska stanica Srpske Pravoslavne Crkve.